Akademske institucije, istraživački instituti, privatna preduzeća, vladine agencije i pojedinci komuniciraju preko Interneta koristeći TCP (Transmission Control Protocol), UDP, IP (Internet Protocol) i druge protokole za kontrolu i prenos podataka.
Svrha interneta
Godine 1950. računarstvo je u povoju i računari su bili veoma retki. Većina tehnoloških pronalazaka ovog vremena, a i drugih vremena, vezani su za vojnu tehniku i tehnologiju (kriptografija, radar, komunikacija na bojnom polju). Pre tri decenije, RAND korporacija je tražila način da omogući američkoj vlasti (opet vojska) da uspešno komunicira posle nuklearnog rata. Glavni zaključak je bio da svaki centralizovani kontrolni centar može biti uništen od strane neprijateljske rakete. U planu koji je objavljen javno 1964. RAND korporacija je predložila da nova mreža nema centralizovanu postavku.
ARPA je odgovor na Sovjetsko lansiranje Sputnika 1957. (slanje prvog čoveka u svemir), kao i testiranja prve interkontinentalne balističke rakete SSSR. Godine 1958., kada je NASA formirana, ARPA glavni fokus postaje računasrka tehnologija i obrada informacija. Jedan od ciljeva je bio da se povežu glavni računari na različitim univerzitetima širom zemlje.
Poreklo Interneta
Prva zabeležena društvena interakcija kroz računarsku mrežu je ostvarena 1962. i to je bio niz zabelešaka J.C.R. Licklider iz MIT. On je diskutovao o svojoj knjizi "Galactic Network". Licklider je bio na čelu istraživačkog programa u DARPA (Defense Advanced Research Program Agency), programa koji je pokrenulo Američko ministarstvo odbane. RAND and NPL su takođe radili na prebacivanju paketa kroz računarske mreže i njihov rad se razvija paralelno bez znanja drugih istraživača i timova.
Krajem 1969. su četiri glavna računara povezana ARPANET i stvaranje Interneta je započelo.
Evolucija Interneta
1971. bilo je petnaest čvorišta ARPANET-u, a od 1972. je bilo trideset i sedam, a korisnici mreže su konačno mogli da počnu sa razvojem aplikacija. U oktobru 1972. prva demonstracija ARPANET-a je objavljena na međunarodnoj konferenciji Računarske komunikacije. Uvedena je elektronska pošta. Od samog početka e-mail poruke su se mogle pisati, slati i čitati, prosleđivati i odgovarati.
U ranim devedesetim je postalo moguće da obični korisnici objavljuju informacije na Internet sajtovima. Prvi aplikacija tog tipa je bila Gopher. Korišćenjem ovog sistema, ljudi su mogli da prgledaju listu linkova. Svaki link je vodio na drugi skup linkova ili dokument. Novi veliki korak došao 1994. sa razvojem World Wide Web. Za razliku od Gophera, omogućeno je korisnicima da prelaze iz bilo koje tačke u jednom dokumentu na bilo koju tačku u drugom dokument, poznato kao "hypertext". World Wide Web je jako brzo omogućio upotrebu fotografija, audio i video zapisa.
