Mnogi od mogula na godišnjoj listi najmoćnijih i najuticajnijih osoba na svetu magazina Vanity Fair, su se ponovo digli iz mrtvih nakon teške recesijske godine.

Ime koje se nalazi na samom vrhu iznenadilo je, međutim, mnoge. Pre dve godine, kad je Facebook uspeo regrutovati stomilionitog korisnika, na svetlo dana izronio je njegov direktor Mark Cukerberg. Proglašen je novim Cezarom, a vlada iz Paolo Alta u Kaliforniji.

Međusobno ratovanje

Na drugom je mestu Stiv Džobs iz Applea. Nakon što je osvojio tržište mobilnih uređaja i muzički sjet, sada želi spasiti izdavaštvo. Njegov iPad prodao se u milion primeraka u samo 28 dana. S prodajom iPhonea, koja bi ove godine trebalo da dostigne 20 milijardi dolara, ne čudi da je Apple najuspješnija tehnološka kompanija na svetu.

Sergej Brin, Leri Pejdž i Erik Šmit iz Googlea na trećem su jestu. Analitičari predviđaju da bi Googleovi Android mobilni uređaji mogli zaseniti iPhone do 2012. godine. Trio navodno planira kupovinu New York Timesa.

Stari izdavački lisac Rupert Merdok zaseo je na četvrto mesto. On najbolje funkcioniše kad ratuje s onima koje smatra svojim neprijateljima, a u ovom slučaju to su The New York Times, Time Warner Cable i Google.

I luksuz se dobro prodaje

Najavio je da počinje naplaćivati novinski sadržaj na webu, što mu verojatno neće uspeti do kraja, ali ga prikazuje kao spasitelja novina. Na petom je mestu Džef Bezos iz Amazona, kompanije koja prodaje više digitalnih knjiga nego onih u tvrdom izdanju.

Iza njega je Bernard Arnol iz carstva luksuza, kompanije LVMH. Najbogatiji je čojek u Evropi, a kako tvrdi Forbes, “težak” je 27,5 milijardi dolara. Sedmi je Majkl Blumberg, gradonačelnik Njujorka, koji grad drži u fantastičnom redu. Blumberg je smanjio kriminal, poboljšao javno školstvo i dao zeleno svetlo nizu civilnih inicijativa.

Iza njega je Leri Elison iz Oraclea, mogul softwarea, a deveti su Evan Vilijams i Biz Stoun iz Twittera. Enormno popularan servis za mikrobloging ima 145 miliona korisnika i dnevno raste za njih 300 hiljada.

Na desetom mestu je Džo Malon iz Liberty Medije. Njegovo carstvo sa sedištem u Kaliforniji ima krakove u medijima kao što su Starz i u Expediji, te i dalje kupuje kablovske televizije širom sveta.

Twitter CEO, Evan Vilijams, objavio je da ova društvena mreža ima 145 miliona registrovanih korisnika.

 

Poslednja brojka oko koje su se iz ove kompanije oglasili bila je 105 miliona, a desila se pre oko pet meseci.

To znači da je od sredine aprila do danas, Twitter imao dnevno oko 300.000 novih korisnika.

Što se novih korisnika tiče, veliki broj dolazi sa mobilnih uređaja, čak 16%, a iz Twittera predviđaju da će nastaviti sa ovakvim rastom, naročito nakon lansiranja aplikacije za iPad, koa je zvanično objavljena prošle nedelje.

Appleova muzička društvena mreža, Ping, stara je tek nekoliko dana, a već obiluje spamom i prevarama, kažu stručnjaci za računarsku sigurnost.

 

Srećom, sigurnosni izveštaji pokazuju kako su prevare prilično primitivne. Svode se na lažne ankete koje za nagradu obećavajuju besplatni iPhone, iPad ili druge Appleove ponude. Na mreži trenutno nema agresivnih zlonamernih programa.

Sophos savetuje svim korisnicima da instaliraju iTunes 10 bez obzira na veliki broj prevara na koje će naleteti na njemu. Novi iTunes ispravio je trinaest ranjivosti koje su se nalazile u prethodnoj verziji korisničkog interfejsa.

Ipak, kompanija upozorava da je neophodna posebna opreznost u korišćenju. Ako pogledate stranice popularnih izvođača, ubrzo ćete među komentarima uočiti poruke s linkovima na kojima se navodno dijele besplatni uređaji.

Iako je spam u komentarima prilično česta pojava na internetu, nije jasno ima li Apple automatske filtere ili ručno uklanja komentare na temelju korisničkih pritužbi.

Sophos je mišljenja da takvi automatski filteri ne postoje, a ako je to istina, to je malo čudno, budući da se filtriraju slike profila svakog korisnika.

Korišćenje zaštićenog materijala je svakako problem, no čini nam se da su korisnici u većoj opasnosti od klikanja na zlonamerne linkove.

Vrtoglavim napretkom tehnologije potpuno je izmenjen pojam klasične kancelarije. Danas se preko dvadeset odsto svih poslova u svetu može u potpunosti obavljati od kuće, na putu, u parku ili kafani. Informaciono-komunikacione tehnologije doprinele su da sve više ljudi može da se pohvali da su postali takozvani digitalni nomadi.

Istraživanje koje je nedavno sproveo BBC pokazalo je da trenutno preko 22.000 ljudi u Velikoj Britaniji delimično ili u potpunosti koristi prednosti rada od kuće ili bilo koje lokacije u svetu. Jedna od njih je i Lea Vudvord koja je pre tri godine zamenila svoj kancelarijski posao u Londonu kako bi se posvetila radu na putovanjima.

– Ljudi stalno maštare da je provod negde na plaži i često žale zbog toga što im dan prolazi između četiri zida dok napolju sija sunce. Zbog sličnih razmišljanja sam i ja krenula ovim putem – kaže Vudvordova.

Lea priznaje da lokacija nazvana „nezavisnost” ima svojih prednosti, ali i mana.

– Ljudi misle da će sve biti „med i mleko” kada se otisnu u nepoznato. To može da bude mač sa dve oštrice. Kao prvo, mnogi izgube radne navike tokom putovanja, a i treba uskladiti sve svoje obaveze (rad, putovanja, slobodno vreme, odmor, vreme za razgledanje gradova i zemalja koje posećujete). Posebno treba imati u vidu činjenicu da više ne možete računati na sigurnost svoje kancelarije i kolega, a tu su i neki drugi problemi poput okruženja, buke, vremenskih prilika, slabe ili gotovo nikakve internet konekcije.

Još jedan digitalni nomad, istraživač i profesionalni bloger Kristijan Pejn tvrdi da je rad bez fiksne lokacije daleko dinamičniji i kreativniji, često i isplativiji, ali priznaje da je za pet godina koliko živi i radi kao digitalni nomad doživeo razne zgode i nezgode.

– Pre nekoliko godina izveštavao sam iz Iraka. Pošto nije bilo direktnih civilnih letova do Bagdada, morao sam da se snalazim kako znam i umem. Tako sam na primer leteo do Turske, a odatle sam ni manje ni više išao taksijem. Ovo mi je pošlo zarukom srećnim spletom okolnosti, jer je taksisti, zbog šverca benzina u Iraku, odgovaralo da me vozi i da se vrati sa punim rezervoarom i kojim kanisterom pride. O njegovim iskustvima u zemlji opustošenoj ratom Pejn dodaje da bi mogao da priča danima.

– Snalazio sam se na sve moguće načine. U mestima gde nije bilo internet konekcije vezivao bih svoj MyFi (kombinaciju bežičnog rutera i 3G modema) za balon napunjen helijumom. Čak sam koristio i zmajeve povremeno. To je bila više nego komična situacija: jednom rukom kucate, dok drugom upravljate zmajem za koji je zakačena spravica koja je vaša veza sa svetom.

Tehnologija već sad omogućuje da samo uz pomoć laptopa ili pametnog telefona odradite praktično sve što vam je potrebno. Solarni paneli, punjive baterije, bežična konekcija, onlajn bekapovanje i ažuriranje podataka „zahtevaju” od krajnjeg korisnika još jedino kofer sa ličnim stvarima. Savremeni onlajn servisi nude besplatni skladišni prostor od dva do čak 50 gigabajta, pa nema potrebe čak ni za fleš memorijama ili eksternim čvrstim diskovima.

Stručnjaci procenjuju da bi do 2030. godine u SAD, Japanu i zemljama EU moglo biti ukinuto i do 40 odsto „fiksnih” radnih mesta. Poslovi koji zahtevaju striktno prisustvo jednog ili više radnika (pojedine grane industrije, nauke, medicine, vojske, carinske kontrole...) obavljaće se kao i do sada. Pored prilike da ljudi provode znatno više vremena sa porodicom i prijateljima, ovakvi metodi rada znatno bi rasteretili budžet zemalja a višak novca mogao bi biti raspoređen u druge korisne svrhe.

NA MICROSOFTOVOJ WEB LOKACIJI NA ruskom jeziku sredinom prošle nedelje objavljeni su detalji o korisničkom interfejsu novog Internet Explorera 9 (IE9). Prikazane su nove opcije, kao što su unapređene kartice i adresno polje koje, kao i kod Chromea, kombinuje i pretraživač.

Iako je Microsoft od marta objavio nekoliko prethodnih prikaza IE9, te verzije nisu imale korisnički interfejs. Umesto toga, naglasak je bio na iscrtavanju stranica i JavaScript mašini, sa nekoliko tastera za osnovnu navigaciju, kao što je taster za povratak na prethodnu stranicu (Back).

Ako je ruska lokacija Microsofta u pravu, korisnički interfejs Internet Explorera 9 će dosta podsećati na Googleov čitač Weba Chrome.

Do danas, iz Microsofta se nisu izjašnjavali o izledu novog IE9. Ruska lokacija je objavila i fotografije, kao i dodatne informacije o IE9. Stranica je potom uklonjena, ali je ostala u keš memoriji pretraživača Bing.

Meri Džo Fouli, autor dnevnika na Web lokaciji ZDNet, izvestile je o detaljima Internet Explorera 9. Prikazani interfejs ima slične tastere Back/Forward kao i Firefox, gde je prvi veći od drugog, ali nema uobičajeni meni, već se na vrhu prozora nalaze kartice i kombinovano polje za unos adrese i pretraživanje, što ovaj korisnički interfejs čini sličnim korisničkom interfejsu Chromea.

Na krajnoj desnoj strani, IE9 ima tri ikonice, od kojih jedna otvara početnu stranicu (Home page), dok ostale verovatno vode do menija i organizatora obeleženih stranica.

Tekst objavljen na istoj stranici podržava ono što se vidi i na slikama, a to je da će Microsoft „hromirati“ izgled Internet Explorera 9, tako da on nalikuje Googleovom Web čitaču Chrome.

„Vaš Web čitač neće biti prenatrpan navigacionim elementima, a u poređenju sa ostalim čitačima, pružiće više prostora samoj Web lokaciji“, piše na ruskoj lokaciji. „Od sada će korisnici videti samo ono što im je potrebno za navigaciju.“

Ove promene i nisu veliko iznenađenje. I drugi proizvođači Web čitača, primera radi Mozilla, su takođe krenuli tim pravcem, ugledajući se na „čist“ Chrome. Mozillino sledeće značajno osveženje, Firefox 4, će takođe imati kartice postavljnene na vrh prozora, a meniji se neće nalaziti pri vrhu prozora, što su dve karkateristike koje je popularizovao Chrome.

Reklamni materijal IE9 takođe prikazuje način za postavljanje Web lokacija na paletu poslova, i to slično kao i kod lokalnih aplikacija, odnosno prevlačeći karticu preko Windowsove palete poslova. Tim lokacijama se nakon toga može pristupiti jednim pritiskom na taster miša, a da pre toga ne morate da pokrećete IE9. „Obeležene lokacije se integrišu u navigacione sisteme Windowsa 7. Stoga, rad sa takvim lokacijama je jednostavan i poznat kao i rad sa bilo kojom drugom Windows apikacijom“, stoji u reklamnom materijalu.

IE9 će takođe iskoristiti korisnički interfejs Windowsa 7 i Viste, gde se povlačenjem prozora IE98 ka nekoj strani ekrana aktivira opcija „Snap“ koja automatski prilagodđava prikaz kartica i postavlja ih u dva okvira istih dimenzija. Novi Web čitač radiće samo na Visti i Windowsu 7, ali ne i na popularnijem Windowsu XP.

Predstavnici Microsofta nisu želeli da potvrde detalje koji su „procureli“ preko ruske lokacije, niti da prokomentarišu planove za interfejs Internet Explorera 9.

Prva probna verzija IE9 biće dostupna za preuzimanje 15. septembra, što će Microsoft obeležiti posebnom manifestacijom u San Francisku. Kompanija nije otkrila datum predstavljanja konačne verzije, iako neki nagađaju da će to biti u aprilu 2011. godine. Ukoliko to bude slučaj, predstavljanje nove verzije Web čitača bi se poklopilo sa Microsoftovom godišnjom Web konferencijom MIX, koja se od 12. do 14. aprila 2011. održava u Las Vegasu. (M.S.)

<script type="text/javascript" charset="utf-8" src="http://www.preslovljavanje.com/service/service.js"></script>

<form name="preslovljavanjeForma" onsubmit="return preslovi('rezultat')" id="preslovljavanjeForma">
<textarea name="text" rows="10" cols="50" onfocus="select()" id="rezultat">Tekst ili adresa internet strane koju preslovljavate</textarea><br>
<select name="variant" size="1">
<option value="auto" selected="selected">Prepoznaj pismo</option>             <option value="cyr2lat">Ћирилица->Latinica konvertor</option>             <option value="lat2cyr">Latinica->Ћирилица konvertor</option>         </select>
<input value="Pošalji" type="submit">
<input name="act" value="prevedi" type="hidden">
</form>

Iz kompanije navode da su već napravili prvi korak, ali da bitna poboljšanja korisnici mogu da očekuju u narednom periodu.

Od pokretanja Facebok Chata, pre dve godine, ova mogućnost izrasla je iz male funkcije u jedan od najkorišćenijih alata na Facebooku.

„Ljudi širom sveta uveliko koriste Chat kako bi ostali u kontaktu sa svojim prijateljima i voljenim osobmaa.Što više ljudi chatuje, to više mi moramo da radimo, kako bismo nastavili da unapređujemo tehnologiju i omogućili da aplikacija radila neometano“, navode iz Facebooka.

Oni poručuju da su čvrsto rešili da što pre obezbede stabilan i bolji chat korisnicima, a da nova tehnologija, na kojoj će raditi aplikacija, neće podržavati starije verzije browsera, između ostalih i Internet Explorer 6.

O svim promenama korisnici će biti blagovremeno obavešteni, navodi se na zvaničnom blogu, a svi koji žele da daju određene sugestije mogu to učiniti ovde.

Broj internet stranica s ekstremno desnim sadržajem naglo raste. Neonacisti se u poslednje vreme pojačano okreću socijalnim mrežama poput Facebooka i na taj način se vrbuju, naročito mladi.

Alarmantna brojka glasi: preko 10.000 poseta dnevno. Toliko naime, prema podacima Pokrajinskih ureda za zaštitu mladih, zabeleži oko 1.900 stranica s neonacističkim sadržajem. U to nisu uračunate platforme poput Facebooka ili YouTubea.

Internet kao najdemokratskiji od svih medija odavno su za sebe otkrili i sejači rasizma, nacionalne i verske mržnje. No, parole odavno više nisu banalne ili očigledne poput "Stranci napolje" ili "Nemačka Nemcima".

Pristup novim članovima postaje sve suptilniji i perfidniji. Desno ekstremni aktivisti u poslednje vreme igraju na kartu nezadovoljstva političkom garniturom i društvenim poretkom. U moru mladih i nezadovljnih ulov je zagarantovan.

Lovci na neiskusne

Pristup je, osim toga sve direktniji, ličniji. Za tu svrhu idealne su društvene mreže, poput Facebooka, gdj se vesti šire brzo. Osim toga desnoradikalne teze najbolje se šire putem internet usmene propagande.

Broj neonacističkih mreža se u poslednje vreme utrostručio. Kako svjdoči Stefan Glaser iz "jugendschutz.de", stranice koja u okviru ministarstva za mlade i porodicu nemačkih saveznih pokrajina, prati delovanje stranica s ekstremnim desničarskim sadržajem, samo je Nacionalno demokratska stranka Nemačke (NPD) na internetu prisutna s preko 200 stranica.

Ton ovih sadržaja je uvijek isti: antisemitski, rasistički i uperen protiv stranaca. No, vrlo često je za mlade i politički neisusne korisnike teško na prvi pogled dokučiti koja je prava pozadina internet sadržaja.

Poruke igraju na emocije i buntovništvo protiv establišmenta: "Nacionalni socijalizam! Nacionalni socijalizam! Generacije kukavičluka moraju odstupiti! Dođite na prvomajski protest izvan parlamentartnog otpora Hoyeswerde! Recite svima koje poznajete, ali i onima koje ne poznajete" poručuju neonacisti.

Međunarodna borba za virtuelni prostor

Takve vesti se socijalnim platformama na internetu šire poput šumskog požara. Brže od svake usmene propagande ili deljenja letaka. No, ni protivnici desno ekstremnih pogleda na svet ne sjde skrštenih ruku.

"Jugendschutz.net" je nedavno snimio video spot pod sloganom "Mi smo 'online' tako da neonacisti mogi ići 'offline'": "Simpatični tipovi iz interneta koji ti obećavaju underground koncerte, istinsko zajedništvo i mladalačko buntovništvo imaju svoje ime: neonacisti. Iako glume opuštenost ili govore o slobodi izražavanja oni pre svega misle na svoju slobodu. Jer oni su prvi koji će svima koji misle drugačije pripretiti nasiljem. Ne daj se navesti na tanki led i ne veruj prozirnoj propagandi. Zaštiti se od neonacističkog razmišljanja i zaštiti druge", stoji u poruci.

U četiri od pet slučajeva "jugendschutz.net" uspeva ukloniti desnoradikalne sadržaje s interneta. Pritom je najefikasnija saradnja sa samim provajderom, i naročito ako se on nalazi u Nemačkoj. No, problemi nastaju kada se server na kojem su smeštene problematične stranice nalazi u inostranstvu.

No ni tada, kako kaže Stefan Glaser, bitka nije izgubljena. "Kada se provajder nalazi npr. u Mađarskoj ili Rumuniji i ne možemo dopreti do njega recimo zbog jezičnih barijera, tada u igru uključujemo naše saradnike u tim zemljama. Oni se tada direktno obraćaju vlasniku servera. Ako to ne pomaže obavestimo i policiju. Naš cilj je i ostaje borba protiv mržnje na internetu", kaže Glaser.

Povratak porodici

U toj borbi "jugendschutz.de" nije usamljen. Pedagog Martin Zigenhagen pokrenuo je internet savetovalište za sve one kojima neonacisti zadaju probleme, bilo da se radi o školi, radnom mestu ili porodici. Jedna od ponuda ove stranice je i chat-room za roditelje čije deca su skrenula "na desni politički kolosek".

No, internet savetovalište je, kako smatra Zigenhagen, samo jedan korak na neizjesnom i dugotrajnom putu povratka ka političkoj osveštenosti: "Imamo primer jednog mladića koji je nakon dve godine istupio iz NPD-a. Njegova majka se pune dve godine borila za to, razgovarala sa sinom i bila u kontaktu s nama i ovaj uspeh se dobrim delom može zahvatiti upravo ovom internet savetovalištu".

Predsednik Državnog centra za političku edukaciju, Tomas Kruger, se nada da će se borba protiv neonacista u budućnosti intenzivirati. Za to, po njegovom mišljenju, postoji ogroman potencijal. "Ono što je moja želja je da internet zajednica bude kreativnija i angažovanija u brobi protiv neonacista. Jer ono što postoji u pravom životu, recimo redovni protestii protiv NPD-a, to se mora dogoditi i na internetu".

Kruger veruje da će se i broba u virtuelnom svetu intenzivirati. Na kraju krajeva i drugim građanskim inicijativama, recimo poput pobornika zaštite okoline, trebalo je neko vreme da se u potpunosti razviju. A dotle važii: oprez i ne uzimati sve što se nudi na interentu zdravo za gotovo.

Kompanije Intel i Nokia otvorile su prvi zajednički istraživački centar u kome će raditi 25 istraživača. Oni će se baviti istraživanjima novih korisničkih interfejsa i okruženja na mobilnim uređajima.

U istraživanjima će posebna pažnja biti posvećena rukovanju mobilnim uređajima, da bi se postiglo prirodnije i intuitivnije okruženje.

Nova laboratorija je usklađena s platformom otvorenog kôda MeeGo koju su ove dve kompanije nedavno promovisale. MeeGo omogućuje veću fleksibilnost u razvoju novog 3D doživljaja na mobilnim uređajima, s obzirom da će i većina istraživačkih aktivnosti laboratorije biti otvorenog kôda.

Druga potencijalna oblast istraživanja bi mogla biti tehnologija koja omogućava prikaz 3D holograma sagovornika, što je opcija koja je danas moguća samo u filmovima naučne fantastike. Korisnici bi osećali da su više uključeni i povezani sa svojim mobilnim telefonima, nego što je to slučaj danas.

„Ovaj zajednički istraživački centar zasnovan je na čvrstoj saradnji kompanija Intel i Nokia, a činjenica da će naš prvi istraživački projekat biti zasnovan na grafičkoj 3D tehnologiji pokazuje našu posvećenost razvoju zaista originalnog mobilnog interfejsa,” izjavio je Rič Grin, viši potpredsednik i šef za tehnologiju u kompaniji Nokia.